M. А. Лопухиной

We use cookies. Read the Privacy and Cookie Policy

M. А. Лопухиной

S.-P?tersbourg. Le 23 d?cembre <1834 г.>

Ch?re amie! — quoi qu’il arrive je ne vous nommerai jamais autrement, car ce serait briser le dernier lien qui m’attache encore au pass? — et je ne le voudrais pour rien au monde; car mon avenir quoique brillant ? l’oeil, est vide et plat; je dois vous avouer que chaque jour je m’aper?ois de plus en plus que je ne serai jamais bon ? rien, avec tous mes beaux r?ves, et mes mauvais essais dans le chemin de la vie… car: ou l’occasion me manque ou l’audace!… on me dit: l’occasion arrivera un jour! l’exp?rience et le temps vous donneront de l’audace!.. et qui sait, quand tout cela viendra, s’il me restera alors quelque chose de cette ?me br?lante et jeune, que dieu m’a donn?e fort mal ? propos? si ma volont? ne sera pas ?puis?e ? force de patienter?… si enfin je ne serai pas tout-?-fait d?sabus? de tout ce qui nous force d’avancer dans l’existence?..

Je commence ainsi ma lettre par une confession, vraiment sans у penser! — Eh bien, qu’elie me serve d’excuse: vous verrez l? du moins que si mon caract?re est un peu chang?, mon c?ur ne l’est pas. La vue seule de votre derni?re lettre a d?j? ?t? pour moi un reproche — bien m?rit? certainement; mais que pouvais-je vous ?crire? — vous parler de moi? — vraiment je suis tellement blas? sur ma personne[28] que lorsque je me surprends ? admirer ma propre pens?e, je cherche ? me rappeler: o? je l’ai lue!.. et par suite de cela j’en suis venu ? ne pas lire, pour ne pas penser!.. je vais dans le monde maintenant … pour me faire conna?tre, pour prouver que je suis capable de trouver du plaisir dans la bonne soci?t?; — ah!!!.. Je fais la cour, et ? la suite d’une d?claration je dis des impertinences: ?a m’amuse encore un peu; et quoique cela ne soit pas tout-?-fait nouveau, du moins cela se voit rarement!.. vous supposerez qu’on me renvoie apr?s cela tout de bon… eh bien non, tout au contraire,… les femmes sont ainsi faites; je commence ? avoir de l’aplomb avec elles! rien ne me trouble, ni col?re, ni tendresse: je suis toujours empress? et bouillant, avec un c?ur assez froid, qui ne bat que dans les grandes occasions: n’est-ce pas, j’ai fait du chemin!.. et ne croyez pas que ce soit une fanfaronnade: je le suis maintenant l’homme le plus modeste — et puis je sais bien que ?a ne me donnera pas une couleur favorable ? vos yeux; mais je dis, parce que ce n’est qu’avec vous que j’ose ?tre sinc?re, ce n’est que vous qui saurez me plaindre sans m’humilier, puisque je m’humilie d?j? moi-meme; si je ne connaissais votre g?n?rosit? et votre bon sens je n’aurais pas dit ce que j’ai dit; et peut-?tre, puisque autrefois vous avez calm? un chagrin bien vif, peut-?tre, voudrez-vous maintenant chasser par de douces paroles cette froide ironie qui se glisse dans mon ?me irr?sistiblement, comme l’eau qui entre dans un bateau bris?. Oh! combien j’aurais voulu vous revoir, vous parler: car c’est l’accent de vos paroles, qui me faisait du bien; vraiment on devrait en ?crivant mettre des notes au-dessus des mots; — car maintenant lire une lettre, c’est comme regarder un portrait: point de vie, point de mouvement; l’expression d’une pens?e immuable, quelque chose qui sent la mort!..

— J’etais ? Царское Село lorsque Alexis est arriv?; quand j’en ai re?u la nouvelle, je suis devenu presque fou de joie; je me suis surpris discourant avec moi-m?me, riant, me serrant les mains l’une l’autre; je suis retourn? en un moment ? mes joies pass?es, j’ai saut? deux ann?es terribles, enfin…

Je l’ai trouv? bien chang?, votre fr?re, il est gros, comme j’?tais alors, il est rose, — mais toujours s?rieux, paus?; pourtant nous avons ri comme des fous la soir?e de notre entrevue, — et dieu sait de quoi?

Dites moi, j’ai cru remarquer qu’il a du tendre pour m-lle Cath?rine Souchkoff… est-ce que vous le savez? — les oncles de mamselle auraient bien voulu les marier!.. Dieu pr?serve!.. cette femme est une chauve souris, dont les ailes s’accrochent ? tout ce qu’ils rencontrent! — il у eut un temps o? elle me plaisait, maintenant elle me force presque de lui faire la cour… mais, je ne sais, il у a quelque chose, dans ses mani?res, dans sa voix, quelque chose de dur, de saccad?, de bris?, qui repousse; tout en cherchant ? lui plaire on trouve du plaisir ? la compromettre, de la voir s’embarrasser dans ses propres filets.

Ecrivez-moi de gr?ce, ch?re amie, maintenant que tous nos diff?rens sont r?gl?s, que vous n’avez plus ? vous plaindre de moi, car je pense avoir ?t? assez sinc?re, assez soumis dans cette lettre pour vous faire oublier mon crime de l?se-amiti?!..

Je voudrais bien vous revoir encore: au fond de ce d?sir, pardonnez, il g?t une pens?e ?go?ste, c’est que, pr?s de vous, je me retrouverais moi-m?me, tel que j’?tais autrefois, confiant, riche d’amour et de d?vouement, riche enfin de tous les biens que les hommes ne peuvent nous ?ter, et que dieu m’a ?t?. lui! — Adieu, adieu — je voudrais continuer mais je ne puis.

M. Lerma.

— P. S. Mes compliments ? tous ceux auxquels vous jugerez convenable de les faire pour moi… adieu encore.

Перевод

С.-Петербург, 23 декабря.

Дорогой друг! Что бы ни случилось, я никогда не назову вас иначе: это означало бы разрыв последних уз, которые соединяют меня с прошлым, а этого ни за что на свете я не хотел бы; ибо моя будущность, хотя бы на первый взгляд и блестящая, на самом деле пуста и пошла; я должен вам признаться, что с каждым днем я убеждаюсь всё больше и больше, что из меня ничего не выйдет: со всеми моими прекрасными мечтами и моими неудачными опытами на жизненном пути… потому что мне не достает или удачи, или смелости!.. Мне говорят: удача со временем придет, опыт и время придадут вам смелости… а почем знать: когда всё это явится, сохранится ли тогда что-нибудь от той пламенной и молодой души, которой бог одарил меня совсем некстати? не иссякнет ли моя воля от долготерпения… и наконец не будет ли окончательно разоблачено в моих глазах всё то, что заставляет нас в жизни двигаться вперед?

Таким образом, я начинаю мое письмо с исповеди, по правде, и не думая об этом! Ну пусть она послужит мне оправданием: вы из нее по крайней мере поймете, что если мой характер несколько изменился, то сердце неизменно. Один вид вашего последнего письма уже явился для меня упреком, конечно вполне заслуженным. Но о чем мог я вам писать? — Говорить вам о себе? Право я так пресыщен своей собственной персоной, что, когда я ловлю себя на том, что восхищаюсь своей мыслью, я стараюсь припомнить, откуда я ее вычитал. И в результате я дошел до того, что перестал читать, чтобы не мыслить… Я бываю теперь в свете… для того, чтобы меня узнали, чтобы доказать, что я способен находить удовольствие в хорошем обществе; а!!! Я ухаживаю и вслед за объяснением в любви я говорю дерзости; это еще меня немного забавляет, и хотя это не совсем ново, по крайней мере редко встречается! Вы подумаете, что за это меня попросту выпроваживают… ну нет, совсем наоборот… женщины так созданы; я начинаю держать себя с ними самоувереннее; ничто меня не смущает — ни гнев, ни нежность: я всегда настойчив и горяч, а мое сердце довольно холодно; оно бьется только в исключительных случаях: не правда ли, далеко пошел… и не думайте, что это бахвальство: сейчас я самый скромный человек — к тому же я знаю, что это не подымет меня в ваших глазах; но я это говорю потому; что только с вами я отваживаюсь быть откровенным. Это оттого, что вы одна умеете меня жалеть не унижая, ибо я сам себя уже унижаю; если бы мне не были известны ваше великодушие и ваш здравый смысл, я бы не осмелился сказать то, что я сказал. И, может быть, оттого что вы когда-то утешили очень сильное горе, возможно и сейчас вы пожелаете рассеять милыми словами холодную иронию, которая неудержимо проскальзывает мне в душу, как вода просачивается в разбитое судно. О! как я хотел бы вас снова увидеть, говорить с вами: потому что звук ваших речей доставлял мне облегчение. На самом деле следовало бы в письмах помещать над словами ноты; в настоящее время, когда читаешь письмо, словно смотришь на портрет: нет ни жизни, ни движения; отражение застывшей мысли, нечто такое, в чем чувствуется смерть…

Я был в Царском Селе, когда приехал Алексей; когда я об этом узнал, я от радости чуть не сошел с ума; я вдруг заметил, что говорю сам с собой, смеюсь, потираю руки; вмиг я вернулся к своим минувшим радостям. Двух страшных годов как не бывало…

Я нашел, что ваш брат основательно изменился, он так же толст, каким и я был в прежнее время, румян, но постоянно серьезен и солиден; но всё же мы хохотали как сумасшедшие в вечер нашей встречи, — и бог знает отчего?

Послушайте, мне показалось, что он питает нежность к Екатерине Сушковой… знаете ли вы это? — дядюшки этой девицы хотели бы их повенчать!.. Сохрани боже!.. Эта женщина — летучая мышь, крылья которой цепляются за всё, что попадается на пути! — Было время, когда она мне нравилась. Теперь она меня почти принуждает ухаживать за ней… но я не знаю, есть что-то в ее манерах, в ее голосе такое жесткое, отрывистое, резкое, что отталкивает. Стараясь ей понравиться, испытываешь потребность ее компрометировать, наблюдать, как она запутывается в собственных сетях.

Пожалуйста, дорогой друг, пишите, ведь все наши недоразумения улажены, и у вас нет поводов на меня жаловаться. Я считаю, что я в этом письме был достаточно искренен, покорен, и вы можете забыть преступное оскорбление, нанесенное мной нашей дружбе.

Мне очень хотелось бы вас снова увидеть: в основе этого желания, извините меня, покоится эгоистическая мысль; ибо возле вас я бы мог обрести самого себя, такого, каким я был когда-то — доверчивого, полного любви и преданности, одаренного всеми теми благами, которых люди отнять не могут и которые бог у меня отнял, бог! Прощайте, прощайте — хотел бы продолжить письмо — но не могу. — М. Лерма.

Р. S. Мои приветы всем, кому сочтете нужным их передать от меня… еще раз прощайте.